businesscase
24 Nov, 2008
Koliko verovati samoproceni?
Autor businesscase 17:35 | Permalink Permalink | Comments Komentari (1) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Samoprocena predstavlja alat intelektualaca da svoje interne snage i slabosti iskomuniciraju sa okolinom i da u skladu s tim prihvate odgovornost za zadatke, projekte, timske uloge…Iako deluje krajnje jednostavno, prilikom implementacije može da iskomplikuje čitav projekat. Radeći timski na poslovnom kejsu sigurno ćete doći do momenta kad je neophodno podeliti zadatke, individualno ih odraditi i potom nastaviti sa timskom implementacijom. S obzirom da ste se sve zajedno dogovorili, od svrhe zadataka do željenih rezultata i preciziranih parametara ne bi trebalo da se taj sastanak gotovih zadataka pretvori u dešifrovanje iznenađenja ili ponovno rešavanje kejsa sinektičkim putem...Pa ipak, najpouzdaniji i najrevnosniji članovi tima, kojima je sve kao bilo jasno i koji su se sa svime potpuno složili često doživljavaju kreativne iluminacije tek tada kad se osame  i kada se bliži rok za tehničko završavanje kejsa. Usredsređeni na svoj zadatak u opasnosti su da izgube globalnu sliku rešenja, svrhu dela za celinu i da opterete svoj deo posla suvišnim detaljima ili čak kontradiktornostima u odnosu na celinu rešenja. Naravno, završavanje u predviđenom roku postaje neizvodivo..

Šta je uzrok takvih odstupanja od prethodnog dogovora? Pretpostavimo da oni iskreno žele da unaprede rešenje. U tom slučaju definitivno nisu razumeli ni dogovor ni rešenje. Da li su uopšte slušali izlaganja ostalih članova tima, da li su prećutali da im nešto nije jasno ili da pojma nemaju o metodi koju su prihvatili da primene? Možda imaju običaj da sve shvataju načelno a da konkretan rad prilagođavaju situaciji ili trenutnom raspoloženju. Koliko ozbiljno su shvatili jedni druge? Dominantne osobine ličnosti izuzetno utiču na poslovnu saradnju. Da li Vam se čini da sve više poslodavaca bira stav i sposobnosti umesto znanja?Komunikacija koja podrazumeva slušanje, istinite informacije i razumevanje zahteva potpunu pouzdanost saradnika u svim zadacima, pa čak i u samoproceni. Ako ipak ne možete da verujete da svi vaši saradnici imaju i sposobnost i želju da budu iskreni po pitanju svojih znanja i kompetencija, procenite ih na drugi način, obavezno pre početka izrade kejsa. Samo da izbegnete iznenađenja..Ukoliko ih suštinski poznajete znaćete da prepoznate kada lažu, kada žele nešto da prećute ili kada nisu dovoljno uključeni i zainteresovani Moći ćete da ih adekvatno motivišete i da im date zadatak u pravom momentu . Psihološki testovi o dominantnim osobinama i verovatnoći postupanja u određenim situacijama ne zahtevaju puno vremena a omogućavaju i samoprocenu i procenu kompatibilnosti sa članovima tima. Shvatite to kao pripremu za izradu projekta, isto tako bitnu kao i fundamentalnu analizu..Dva popularna testa, čija rešenja bi trebala da budu kompatibilna, možete naći ovde i ovde.
21 Nov, 2008
Imate li naviku brainstorminga?
Autor businesscase 17:34 | Permalink Permalink | Comments Komentari (2) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Brainstorming kao opšte prihvaćen metod generisanja ideja pojedinaca bazira se na pretpostavci da svi učesnici imaju isti cilj, koji je ujedno zajednički. Dakle, svi daju ideje na istu temu sa željom da doprinesu zajedničkom rešenju. Ako se desi da pojednac koristi brainstorming seansu kako bi testirao da li će se njegov formalni autoritet manifestovati i u ovoj neformalnoj stuaciji, ili da pokaže svoju naklonost nadređenom autoritetu, seansa se ne može zvati brainstormingom već klasičnim staromodnim sastankom, najjednostavnije rečeno. Ovaj tekst će se dalje orijentisati na produktivnu varijantu brainstorminga, odnosno ravnopravno učešće svih koji seansi prisustvuju.

O osnovnim pravilima brainstorminga možete se informisati ovde.Početak brainstorminga obično je praćen entuzijazmom i nestrpljivošću svih članova da što pre iznesu svoje prve ideje, najčešće veoma loše. Tada su još i neuigrani, ne kontrolišu svoje facijalne ekspresije i negodovanje kada neko iznese nešto što očigledno nije rešenje. Zatim upadanje u reč od oduševljenja upravo spoznatom idejom. Dešava se i da neko prvi kaže baš ono za šta se sledeći ponosno spremao. Takođe neko je sklon umišljanju tuđeg negodovanja čak i kad ga nema, dok ga neko ne primećuje ni kad mu se saspe u lice po peti put...Ništa od ravnopravnosti, možemo se opet zapitati da li se radi o produktivnoj varijanti brainstorminga...Izbor ljudi ključan je i u ovom koraku izrade poslovnog kejsa ili bilo kog drugog projekta, ali nešto drugačiji s obzirom da ne treba da ispune različite zadatke već da svoje različite stavove kanališu kroz isti vid ponašanja, s akcentom na slušanju kao elementu komunikacije. Ukoliko razmišljate da li da nekoga pozovete na seansu ili da ga izostavite morate izvagati potencijalne ideje i negativan efekat po ostale učesnike ili snagu osobe da iznese svoje ideje pred učesnicima koji nemaju naviku pravilnog brainstorminga. Prilikom procene analizirajte ponašanje dotične osobe- da li ume da sluša sagovornika, da li u sledećem razgovoru može da upotrebi ono što je malopre čula, da li razume suštinu nečijeg izlaganja bez obzira na stil, stepen asertivnosti, emocionalnosti? Da li u svakom momentu prikuplja ideje iz okruženja i stvara sopstvene, bez obzira o čemu se razgovara? Ekstrovertne osobe često ne mogu da shvate diskretne poruke introvertnih, i dešava se da introvertnost tumače kao nezainteresovanost. Introvertnima može da nedostaje pojedinačna pažnja ekstrovertnog slušaoca. Tome treba dodati i stepen emocionalne inteligencije kao suštinu razumevanja tuđih ideja, a takođe i obrazovanje i struku, kako bi se izbegle jezičke i pofesionalne nedoumice. Ulogu zapisničara dodelite nekome ko često upada u reč, tako će moći diskretno da doda svoju ideju ne prekidajući nikoga. Ograničite vreme seanse i radije organizujte novu posle evaluacije ideja sa prve kako bi se više vremena posvetilo bolje usmerenim idejama. Ukoliko ste uvežbani, sama seansa će postati i ravnopravnija, sa aspekta učesnika i produktivnija sa aspekta cilja. Navika brainstorminga se može  razvijati konstantno, prilikom donošenja svakodnevnih odluka, podsticanjem sebe i saradnika da za svaku opciju pronađu što više potencijalnih varijanti, da iz svake okoline izvuku ideje makar i indirektno, i da ih evaluiraju ravnopravno se postavljajući prema svojim i tuđim idejama. Prvi rezultat će biti bolje organizovan dan, sledeći inovativno urađen projekat a dugoročan nova kompetentnost-brainstormingovanje u svakoj prilici..
19 Nov, 2008
Po znanju ili po Belbinu?
Autor businesscase 18:36 | Permalink Permalink | Comments Komentari (1) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna
Po znanju ili po Belbinu?Formiranje case study tima, kao i timova uopšte, predstavlja svojevrsni case pre samog case-a…Intuitivna procena ljudi, radno iskustvo, prosek ocena, prijateljstvo, psihološki testovi i ostali “alati” za formiranje timova su definitivno situacioni elementi, diskutabilno (ne)pouzdani. Ako počinjete izgradnju tima od početka pre svega donesite odluku o tome šta će biti osnovna snaga tima. Da li želite najveću moguću koncentraciju teorijskog znanja, praktičnog iskustva ili kreativnosti? Već Vam pada na pamet da pozovete po jednog predstavnika sve tri kategorije, ali razmilite koliko će oni znati međusobno da cene vrednost onog drugog, da li će verovati predlogu kolege dovoljno da aktiviraju sve svoje kapacitete da njegova ideja/znanje/informacija dožive maksimum interpretacije sa sva tri aspekta? Vođstvo će preuzeti onaj ko po Belbinovom testu (najpopularniji na fakultetima za menadžment), ili nekom srodnom, ima predispozicije vođe. Time automatski dve preostale kategorije ostaju u senci, ne zato što dotični vođa nije naučio da sluša, što je baza komunikacije, već zato što najiskrenije veruje u sopstvene vrednosti. Isto tako, usled njegovih liderskih predispozicija ostali članovi će iskreno poverovati da on zna sve šta treba i svojom voljom će potčiniti svoje vrednosti njegovim .Ukoliko je vođa npr. praktičar sa puno iskustva izostanak podrške drugih vrednosti neutrališe teorijsku i kreativnu energiju...Ideja da se nešto uradi na novi način nestaje iza imitacije prethodnih uspeha iskusnog, a pitanje je da li će prava stvar juče biti prava i sutra? Da li iskustvo stvara previše poverenja ostalih članova tima pa se oni i ne trude posebno sigurni da će iskusni kolega doneti sve dobre odluke? Ukoliko je reč o izuzetno uspešnom i iskusnom vođi, pa čak i samo članu tima, hoće li ostali moći da se motivišu da i oni doprinesu rešenju, ili će potcenjivati svoje mišljenje i odustajati i pri najmanjem neslaganju iskusnog? Sa druge strane vođa koji je uveren u moć teorije vodiće tim svaki put kroz iste greške, ignorišući inovacije i dajući prednost novim znanjima i informacijama pre nego novim idejama..Glavna opasnost tima je utapanje u masu drugih timova, jer je teorija ipak rasprostranjenija od originalnih ideja. Moguć scenario je i “paraliza od analiza” kada ni najkreativnija energija neće uspeti da u datom vremenu i prostoru predstavi i iskoristi sve rezultate i podatke koje će analitičar proizvoditi u neograničenim količinama. Kreativac kao vođa napraviće lepu radnu atmosferu, možda i postati omiljeni vođa, slušati sve (ne)korisne ideje, oduševljavati im se, zapisivati ih i nastavljati brainstorming u nedogled...Možda će malo “prilagoditi” teoriju potrebama svoje ideje i odbraniti se od iskusnog činjenicom da je samo promena konstantna. Glavna opasnost je da li će neko van tima razumeti rešenje i da li će ga dobiti na vreme, koliko će biti realno i dopadljivo žiriju? Možda ćete dobiti fantastično rešenje koje samo nije naišlo na adekvatan žiri, realnost, mesto ili publiku...Nekome preopširno i kompleksno, nekome čak neizvodivo ili preskupo..sami procenite.Ukoliko želite da postanete član nekog tima i čvrsto verujete da možete zameniti nekoga od postojećih članova ili ih sve impresionirati idejama i radnim elanom ne ustručavajte se da prođete sve faze selekcije, od kojih mnoge nećete ni primetiti, ali uvek budite baš vi, iskreni i realni u samoproceni...Zamislite haos od objašnjena tri elementa koja se predstavljaju drugačije, npr teoretičar koji se ponaša kao iskusni kreativac i kreativac koji dokazuje iskustvo i prethodni uspeh...samo pretpostavimo da imaju inicijalnog međusobnog poverenja...Vodite računa o tome.Ako želite da kreirate tim i izbegnete sve opasnosti i iskoristite maksimum od svih članova dobro proučite njihove osobine, znanje, stavove...Razradite to kao poseban zadatak pre onog za koji ih angažujete. Osnovne smernice možete videti ovde i ovde.A ljude za timove iz cele Evrope ovde, a iz regiona tu i tu.Srecno...

 

13 Nov, 2008
Izazov za studente menadžmenta
Autor businesscase 09:32 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Business Case Study (poslovna studija slučaja) poverena timu studenata menadžmenta predstavlja sve popularniji način razmene znanja i ideja između profesionalaca i studenata. Kompanije učestvuju u organizovanju dodele studije slučaja studentima, izboru timova koji će rešavati njihov zadatak, komuniciraju sa širom javnošću u vidu brenda koji podržava buduće intelektualce i veruje u moć kreativnosti.

Aktuelno takmičenje studenata u oblasti liderstva i komuniciranja sa ciljnim javnostima u uslovima recesije povezaće organizatore PR Week 2008 i pet studentskih timova koji predlože najbolje strategije i time uđu u finale takmičenja i dobiju priliku da svoje predloge za rešavanje poslovne situacije predstave svima koji će posetiti najznačajniju regionalnu konferenciju u oblasti komunikacija.

Studija slučaja zahteva profesionalan pristup strategiji komunikacije, uviđanje značaja liderstva i sposobnost timskog rada. Studenti koji žele da prihvate izazov pokazaće liderski potencijal i visoku motivaciju za unapređenje menadžmenta i svojih sposobnosti.

 

Kalendar
« Novembar 2008 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
Pretraži
Najnovije...
Kategorije
Arhiva
Linkovi
  • Generalna
Meni